Zašto se stari obrasci ponašanja vraćaju?

Da li ti se dešava da u radu na sebi prepoznaš stari obrazac – reaktivno prejedanje, „sve ili ništa“ pristup, preplavljenost obavezama i onda pomisliš: „Zar opet? Zar ovo nisam već prevazišla?“

U kulturi koja veliča brz i linearan napredak, povratak na poznate teme lako doživljavamo kao nazadovanje. Međutim, lični razvoj retko izgleda kao prava linija. Češće prolazimo kroz slične situacije više puta, ali ih svaki put vidimo sa više iskustva i boljim razumevanjem sebe.

Vraćanje na isto ili ulazak u dublji sloj?

U periodima stresa, premora ili velikog pritiska lakše posežemo za starim, dobro poznatim načinima reagovanja. Kada smo iscrpljene, imamo manje kapaciteta da zastanemo, razmislimo i izaberemo drugačiji odgovor.

To ne znači da je prethodni rad bio uzaludan.

Razlika između tebe danas i tebe od pre nekoliko godina može da se vidi u nekoliko stvari:

• Brže prepoznaješ šta se događa. Ne moraš više toliko dugo da ostaneš zarobljena u istom obrascu.
• Manje sebe osuđuješ. Umesto krivice i kažnjavanja, lakše pokušavaš da razumeš šta ti se dogodilo.
• Bolje razumeš uzrok. Ne vidiš samo ponašanje, već počinješ da prepoznaješ emociju, potrebu ili okolnost koja mu je prethodila.

Stari obrazac može ponovo da se pojavi, a da ti ipak više nisi na istom mestu.

Koliko opterećenja ti je sada potrebno?

Kada smo iscrpljene, lako odemo u jednu od dve krajnosti. Ili pokušavamo da nastavimo istim tempom kao da se ništa nije promenilo, ili potpuno odustanemo od strukture i čekamo da nam se vrati energija.

Ni jedno ni drugo ne mora da nam pomogne.

Kao što mišić jača kada dobije opterećenje koje može da podnese, tako i u promeni navika često bolje napredujemo kada zahtev prilagodimo trenutnom kapacitetu.

Preveliko opterećenje može da dovede do blokade, preplavljenosti i odustajanja.

Potpuno odsustvo strukture lako prekida kontinuitet i otežava povratak navikama.

Optimalno opterećenje znači mali, realan trud koji danas možeš da podneseš i ponoviš.

Ako nemaš snage za ceo trening, možda danas možeš da uradiš kraću verziju ili deset minuta laganog kretanja. Ako nemaš kapacitet za potpunu pripremu hrane, možeš da se pobrineš da jedan obrok bude sastavljen kako si planirala.

Nije svaki dan napravljen za isti intenzitet, ali skoro svaki dan može da ima neku malu tačku oslonca.

Tri koraka kada se stari obrazac ponovo pojavi

1. Prepoznaj šta je sada drugačije

Umesto rečenice „Opet sam na početku“, zastani i pogledaj šta danas primećuješ što ranije nisi. Koliko ti je trebalo da prepoznaš obrazac? Šta mu je prethodilo? Šta ti ovog puta može pomoći?

2. Odredi svoj održivi minimum

Ne čekaj da ti se vrati puna snaga da bi nastavila sa navikama. Odredi najmanji korak koji je dovoljno mali da ga možeš uraditi, ali dovoljno važan da sačuva osećaj kontinuiteta.

3. Primeti dokaz da možeš da se osloniš na sebe

Svaki put kada u zahtevnom danu uradiš ono što je realno moguće, gradiš iskustvo da briga o sebi ne zavisi samo od dobrih dana.

Podigni težinu koju danas zaista možeš da nosiš. I ona gradi snagu za ono što dolazi. 💜