Zašto bol u mišićima nije pokazatelj dobrog treninga

Kod mnogih ljudi i dalje postoji isto uverenje da ako posle treninga nema bola, ako sutradan možeš normalno da se krećeš, znači da trening „nije vredeo“. A ako jedva ustaješ iz kreveta, hodaš niz stepenice kao robot i osećaš iscrpljenost, onda je to dokaz da si „odradila baš dobar trening“.

Ipak, istina je znatno jednostavnija i, za telo, mnogo logičnija.

Bol u mišićima nije cilj treninga.
On je samo moguća nuspojava.

Da bismo to razumeli, važno je da razdvojimo dve stvari koje se često mešaju: stimulaciju mišića i oštećenje mišića.

Šta je zapravo cilj treninga

Cilj treninga nije da „razbiješ“ telo, već da mu pošalješ signal da treba da se prilagodi. Taj signal se zove stimulus.

Stimulus nastaje kada mišići rade protiv opterećenja, kada proizvode silu ili se kontrolišu kroz pokret. To je trenutak u kome telo dobija poruku da treba da postane jače, stabilnije i funkcionalnije.

Dobar stimulus se gradi kroz postepeno povećanje opterećenja ili ponavljanja, bolju kontrolu pokreta, stabilnost i kvalitet izvođenja vežbi

Kada je stimulus adekvatan, telo reaguje adaptacijom. Rezultat toga nisu upale, nego

• jači mišići
• bolja forma i postura
• više energije
• sigurniji i stabilniji pokreti

Telo uvek prvo troši energiju na saniranje oštećenja, a tek onda na adaptaciju i jačanje. Zato je cilj treninga da stimulus bude dovoljan za napredak, ali bez nepotrebnog oštećenja.

Bol nije uslov da bi se taj proces desio.

Šta je zapravo bol u mišićima

Bol u mišićima posle treninga, poznat kao upala mišića, najčešće se javlja kada telo doživi nešto neuobičajeno. To se dešava, na primer, kada radiš nove vežbe, ekscentrične pokrete, trening posle duže pauze..

Upala je normalna fiziološka reakcija, ali ona ne govori ništa o kvalitetu treninga. Ona samo govori da je telo bilo izloženo nečemu novom ili nepoznatom.

Drugim rečima, bol ne znači da je trening bio pametno isplaniran, već da je bio drugačiji od onoga na šta je telo naviklo.

Zašto bol često zavara

Postoji nekoliko razloga zbog kojih ljudi bol pogrešno doživljavaju kao merilo uspeha.

Bol je jasan i opipljiv signal. Lakše je reći „osećam upalu“ nego pratiti postepeni napredak. Uz to, kultura treninga često glorifikuje iscrpljenost, kao da bez patnje nema rezultata.

Problem nastaje jer se telo vrlo brzo prilagođava. Kako postaješ jača, bol se javlja sve ređe, iako napredak i dalje postoji.

Ako stalno juriš bol, lako upadaš u krug

• prejakih treninga
• lošeg oporavka
• pada energije
• stagnacije ili povreda

Kako izgleda dobar trening u praksi

Dobar trening se ne meri time koliko te boli sutradan, već kako se tvoje telo ponaša kroz vreme.

Pravi pokazatelji kvalitetnog treninga su:

• osećaj snage i kontrole tokom vežbanja
• stabilni pokreti bez kompenzacija
• postepeni napredak iz nedelje u nedelju
• energija tokom dana
• mogućnost da se ponovo pojaviš na sledećem treningu

Ako možeš da treniraš redovno, bez straha od sledećeg dana, znači da trening radi za tvoje telo, a ne protiv njega.

Kada je bol normalna, a kada znak da preteruješ

Blaga ukočenost ili osećaj „rada“ u mišićima je sasvim u redu. To je normalan deo procesa. Ali jak bol koji traje danima, remeti kretanje ili utiče na san tera te da preskačeš treninge

Znači sama bol nije znak uspeha, već signal da telu treba više oporavka ili pametnije strukturiran trening.

Šta je važno da zapamtiš

Bol u mišićima nije pokazatelj dobrog treninga.
On je nusproizvod, ne cilj.

Dobar trening:

• gradi telo
• poštuje oporavak
• ostavlja prostor za kontinuitet

Ako treniraš pametno, ne moraš da budeš „razbijena“ da bi bila jača.
Napredak se ne meri time koliko te boli, već koliko dugo možeš da ostaneš u procesu.