Ključ zdrave, a time i lepe, kože, kose i noktiju nalazi se u zdravoj i izbalansiranoj ishrani
Danas, čini se, vlada pomama za postizanjem fizičkog savršenstva. Pri tom, standard lepote utkan je u viziji “tankog tela”, bez uzimanja u obzir zdravstvenih aspekata.
Ova iskrivljena slika o tome da je mršava osoba i zdrava osoba – mora da padne u zaborav. Jedno ne povlači uvek i drugo. Ako je osoba mršava, to ne mora nužno da znači da su joj svi zdravstveni parametri u balansu.
Ono što je ključno u održavanju zdravlja kože, kose i noktiju nalazi se u zdravoj i izbalansiranoj ishrani, kao i u poznavanju namirnica i grupa namirnica potrebnih da bi organizam bio zdrav a ujedno i lep.
Starenje predstavlja fiziološki proces koji je nemoguće zaustaviti. Ali pravilnim unosom vitamina, minerala i kolagena uz dobru kombinaciju namirnica, možeš da usporiš ovaj proces i pospešiš da ti koža, kosa i nokti ostanu što duže u svojim vitalnim funkcijama.
Vitamini su organska jedinjenja neophodna za pravilno funkcionisanje organizama. Ljudski organizam nema sposobnost da ih sintetiše, zbog čega mora da ih unosi hranom.
Veoma je važno da znaš da pored avitaminoze (nedostatka određenih vitamina), postoji i hipervitaminoza (prekomerni unos pojedinih vitamina, koji ne stižu da se izluče iz organizma; npr. vitamini A,E,D,K), što može da nastane kada suplemente uzimaš na svoju ruku, bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Mineralne materije obuhvataju hemijske elemente i sastavni su deo ljudskog organizma.
Antioksidanti su jedinjenja koja inhibiraju oksidaciju, hemijsku reakciju koja može da proizvede slobodne radikale, koji opet dovode do oštećenja i starenja ćelija.
Antioksidansi pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala, čime sprečavaju ili smanjuju štetu koju mogu da izazovu. Oni predstavljaju ključnu ulogu u održavanju zdravlja i prevenciji bolesti.
Vitamin C je hidrosolubilni vitamin, zbog čega ne predstavlja opasnost od nagomilavanja u organizmu. U pitanju je antioksidans koji pomaže u sintezi kolagena, poboljšava imuni sistem i štiti od oksidativnog stresa.
Nalazi se uglavnom u namirnicama biljnog porekla (povrću i voću, posebno u citrusima poput pomorandže, limuna, grejpfruta, te jagodama, kiviju, brokoliju, paradajzu i paprikama).
Ovaj vitamin se gubi na visokim temperaturama (preteranim kuvanjem voća i povrća). Zbog toga namirnice treba koristiti sveže, izbegavati gnječenje, seckanje i izlaganje vazduhu ili stajanje u vodi duže vremena. Vrlo niske temperature (deep-freezing) neće uticati na vitamisnku vrednost, ako se proces zamrzavanja pravilno izvede.
Vitamin E predstavlja primarni činilac u antioksidativnom odbrambenom sistemu. On pruža značajnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema (posebno T-limfocita) i predstavlja zaštitu nervnog sistema i skeleta mišića. On ima ulogu u prevenciji ateroskleroze, kardiovaskularnih bolesti i dokazano smanjuje rizik od nekih malignih oboljenja.
Najznačajniji nutritivni izvor vitamina E su masti i ulja. Maslinovo ulje, suncokretove semenke, spanać, avokado, povrće, obogaćene žitarice, riba, a takođe i jezgrovito voće (orah, badem, kesten i lešnik).
Osnovni sastojci vitamina A su retinol (koji se nalazi u džigerici, ribljem ulju, mleku, jajima, siru, haringi, tuni ili sardini), i provitamin vitamina A beta-karoten (koji je smešten u šargarepi, batatu, spanaću, kelju, paprici, bundevi, brokoliju, mangu, kajsiji, kukuruzu i paradajzu).
Ovaj vitamin ima izrazitu antioksidativnu ulogu i utiče na mnoge fiziološke procese, kao što su imuni odgovor, čulo ukusa, sluha, apetit ili rast.
Selen predstavlja esencijalni element koji je deo odbrambenog sistema organizma i koji ga štiti od oksidativnog oštećenja. Izvor selena su tunjevina, jaja, brazilski orasi i seme suncokreta. Količina selena u biljnoj hrani uslovljena je sadržajem selena u zemljištu.
Flavonoidi kao što su zeleni čaj, citrusno voće, crna čokolada i bobičasto voće poput borovnice, maline i kupine, smanjuju upalne procese i imaju antikancerogena svojstva.
Pored njih polifenoli koji se nalaze u crvenom vinu, zelenom čaju, crnoj čokoladi, orasima ili maslinovom ulju, štite od kardiovaskularnih bolesti i imaju antiinflamatorna svojstva.
Kolagen predstavlja najzastupljeniji protein u ljudskom telu. Prisutan je u koži, kostima, mišićima, tetivama i ligamentima, gde pruža strukturu, potporu i elastičnost tkivima.
Pravilna ishrana bogata proteinima, vitaminom C, bakrom i cinkom može da podstakne sintezu kolagena u telu.
Smanjenje kolagena sa godinama je prirodna pojava i od ranih tridesetih godina koža gubi kolagen u iznosu od oko 1% svake godine. Kako se sinteza kolagena smanjuje, tako dolazi do gubitka elastičnosti, čvrstoće i gipkosti.
Pri tom, ova stopa gubitka kolagena od 1% je zapravo minimalna, jer gubitak kolagena mogu da ubrzaju faktori poput fotostarenja, zagađenja, pušenja i nepravilne ishrane.
Namirnice poput piletine, ribe i govedine, bogate su aminokiselinama koje podstiču sintezu kolagena. I belance sadrži aminokiselinu prolin, ključnu za proizvodnju kolagena.
Za sintezu kolagena neophodan je i vitamin C (citrusi, jagode, paprika, brokoli), bakar (orašasti plodovi i semenke, zeleno lisnato povrće – spanać, kelj), kao i cink (govedina, svinjetina, morski plodovi, orašasti plodovi i mahunarke).
Aminokiseline glicin i prolin nalaze se u koštanoj srži, koži i mesu životinja, kao i u biljnim izvorima soje i kikirikija.
Unos kolagena može da se pospeši kuvanjem hrane sa kostima. I kolagen suplementacija je široko rasprostranjena i može da bude veoma korisna posebno kod starijih osoba, ili onih sa povećanim potrebama za proteinima.
